Najšumovitija planina Srbije, ušukala se na zapadu, uz vrtoglavu i hladnu Drinu i zajedno s njom načinila jedan od najlepših krajeva naše zemlje. Ovde vreme teče sporije, u ritmu rasta visokih četinara i leta ptica. Ovde zaista stanuje priroda! Stoga, ukoliko već niste, preporučujemo da se što pre spakujete i krenete na put. Jer čeka vas toliko toga. Teško je u svemu tome uživati tokom jednog vikenda, ali je zato razlog više da se vratite!
Tara je, bez preterivanja i klišea, biser koji treba upoznati dok ga još uvek krasi priroda u izvornom obliku, za razliku od mnogo poznatijeg suseda-Zlatibora. Upravo je zbog raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta proglašena za Nacionalni park 1981. godine.
Posetiocima je na raspolaganju 18 obeleženih planinarskih staza, ukupne dužine 120 kilometara, kao i 27 biciklističkih staza.
Kako i kada doći?
Ako dolazite iz Beograda, treba vam nešto više od tri sata vožnje, a imate na raspolaganju više ruta- prolaskom kroz Čačak i Užice, preko Valjeva i Kosjerića ili Debelog brda… Pa gde vam drago! Jedno je sigurno-Tara je očaravajuća u svako doba godine. S proleća bujno zelena, leti kao sigurno utočište od vreline, s jeseni oslikana najlepšim bojama, a zimi ušukana u beli pokrivač.
Šarganska osmica
Priča o ovom kraju ne može da se ispriča bez pominjanja čuvenog voza ćire i Šarganske osmice, tj.pruge uskog koloseka u obliku broja osam. Smešten između Tare i Zlatibora, Šargan je oduvek bio na povoljnom geografskom položaju.
Od stanice Vitasi do Mokre Gore voz prolazi nepristupačnim predelima, po stenama i liticama, pa je izgradnja pruge bila pravi građevinski podvig. Od 1925. do 1974. godine Šarganska osmica bila je deo redovne linije, kojom se moglo putovati od Beograda do Dubrovnika.
Nekada parna lokomotiva zamenjena je novijom, sa dizel motorom, a popularni ćira sada prevozi samo znatiželjne turiste iz celog sveta. Na ruti u obliku broja osam ima 22 tunela i pet mostova, a lokomotiva savladava visinsku razliku od 300 metara. Nema sumnje, uživaćete u vožnji, pogotovu ako se sa nostalgijom sećate putovanja vozom iz detinjstva.
Drvengrad (Mećavnik)
Drvene kućice sa šarenim prozorima i šalonima, raštrkane po brdu iznad Mokre Gore. To je jedinstveni kulturni i turistički kompleks, nastao po idejnoj zamisli reditelja Emira Kusturice. Kako mu sam naziv govori, napravljen je u potpunosti od drveta, u planinskom stilu, ali sa svim pogodnostima modernog smeštaja.
Ovde možete prošetati ulicom Branislava Nušića i trgom Nikole Tesle, naspavati se i probuditi pesmom ptica, osvežiti se bozom u kafeu koji nosi naziv Andrićevog junaka, pogledati film u bioskopu, posetiti crkvu… Tokom januara sve je u znaku međunarodnog filmskog festivala Kustendorf koji okupi zaljubljenike u sedmu umetnost, a skijašima je na raspolaganju moderna ski staza Iver.
Najlepši vidikovci
Sama planina u isto vreme je i divlja i pitoma, sa visokim vrhovima i ljupkim brežuljcima. Mnogo je mesta odakle se pruža nestvaran pogled, ali je za sada samo pet uređenih vidikovaca. Oni garantuju najlepše panoramske fotografije sa jednim jedinim filterom-plavom bojom neba i reke i zelenom šumom. Jedan vidikovac nosi epitet najlepšeg u Srbiji- Banjska stena. Osim ovog, vrede svakog prepešačenog koraka i Crnjeskovo, Bilješka stena, Osluša i Sjenič.
Banjska stena važi za najposećeniji vidikovac, a nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1.065 metara. Do njega se može doći pešačkim stazama koje kreću od Mitrovca, a vode kroz šumu. Naziv je dobio po Banjskom vrelu koje je izviralo u podnožju, a izgradnjom hidroelektrane Perućac potopljeno je.
Sa ove tačke vide se kao na dlanu jezero Perućac, kanjon Drine i Bosna sa druge strane reke. Vidikovac ima nekoliko panoramskih tačaka, a na jednoj je i photo spot, silueta mrkog medveda-zaštitnog znaka Tare. Napravite predah na stenama i uživajte u prizoru.
Do Crnjeskova vodi pešačka staza, a nalazi se u blizini Kaluđerskih bara. Sa ovog mesta mogu se videti Bajina Bašta, dolina Drine i klisura reke Rače. Ukoliko pažljivo pogledate, uočićete i Krstastu stenu sa krstom. U pećinama koje se nalaze ispod, monasi manastira Rača skivali su knjige.
Bilješka stena je vidikovac na oko 6 km od Predovog krsta. Do ovog mesta vodi makadamski put i obeležena planinarska staza. Pruža divan pogled na Perućac i Drinu. Poznat je i po tome što se ovde nalazi drvena kućica u kojoj je sniman film “Ptice koje nikad ne polete”.
Osluša se smestila na oko 7 km od Mitrovca, na putu za Kaluđerske bare. Do ovog vidikovca možete doći pešačkom ili biciklističkom stazom i uživati u pogledu na Bajinu Baštu, Drinu i Bosnu. Ovo mesto na 964 metara nadmorske visine znaju svi ljubitelji letenja, jer je polazna tačka za paraglajdere. Za ostale, tu je klupica sa pogledom “od milion dolara”.
Sjenič je mesto na Crnom vrhu, na 1.444 metara nadmorske visine. Od Predovog krsta udaljeno je oko 6 km. Prepoznaćete ga po drvenoj osmatračnici koja podseća na most, a uzdiže se visoko iznad jezera Perućac. Ceo predeo izuzetno je bogat šumom, zbog čega je stavljen pod zaštitu u okviru rezervata Ljuti breg i Bilo.
Manastir Rača
Najznačajniji verski i duhovni spomenik ovog kraja je zadužbina kralja Dragutina iz 13. veka. Dobio je ime po reci koja protiče u blizini. Posebno mesto u istoriji i kulturi zauzima i kao čuvar najvrednije knjige naše književnosti-Miroslavljevog jevanđelja za vreme Drugog svetskog rata.
Nemci su manastir poharali, a Bugari zapalili, međutim, naše najvrednije kulturno blago spasili su monasi zakopavši ga u zemlju.
Kanjon Belog Rzava
Ova reka izvire u selu Zaovine koje je smešteno oko istoimenog jezera i protiče dužinom od oko 23 km uskim krečnjačkim koritom. Na jednom delu svog toka Beli Rzav je produbio kanjon dužine oko 2 km koji je pravi adrenalinski doživljaj za sve avanturiste.
Strme litice i brzaci mogu se istražiti pešačeći, na pojedinim mestima plivajući, a negde i spuštanjem niz užad, pa se preporučuje specijalna oprema i obilazak u organizovanim grupama. Polazna tačka za adrenalinske ture najčešće je uobliženjem mestu Đurići.
Zaovinsko jezero
Na oko 10 km od Mitrovca i 40 km od Bajine Bašte, između strmih obala, smestilo se Zaovinsko jezero, jedno od najprepoznatljivijih simbola Tare. Dobilo je ime po obližnjem selu. Iako veštačko jezero, to nikako ne umanjuje njegovu lepotu koja je svojim neobičnim zvezdastim oblikom i plavom bojom samo upotpunila ceo krajolik.
Njegov nastanak vezan je za 1975. godinu kada je započela izgradnja brane Lazići na reci Beli Rzav. Tom prilikom potopljena su okolna sela i nastalo je reverzibilno jezero. Povezano je sa hidroelektranom na Perućcu, pa se u zavisnosti od vodostaja na Drini Zaovinsko jezero puni i prazni. Zato njegov vodostaj oscilira, ali na pojedinim mestima dostiže dubinu i od 80 metara. Iako nema uređenih kupališta, u toku leta ima kupača, koji predah od visokih temperatura traže najčešće u blizini brane, kao i pecaroša.
Pančićeva omorika
Iako se Tara ponosi smrčom, jelom, bukvom, leskom, tisom i mnogim drugim biljnim vrstama, najstarija stanovnica je Pančićeva omorika. U blizini brane Lazić, kod sela Zaovine, nalazi se mesto gde je naš naučnik Josif Pančić, nakon mnogo godina traganja, 1875. pronašao do tada nepoznatu vrstu četinara, takozvanu ledenu lepoticu.
Po njemu je dobila ime Pančićeva omorika. Ova biljna vrsta spada u najstarije biljne vrste Evrope, endemit Balkanskog poluostrva. Nažalost, sve je manje ima usled klimatskih promena, pa je kao ugrožena vrsta stavljena pod prvi stepen zaštite. Mesta gde raste predstavljaju rezervate, poput “Tepih livade” ili “Crvenog potoka” u blizini Mitrovca. Ovo je jedino stanište Pančićeve omorike u tresetištu.
