Foto: Instagram @gde.za.vikend
Iako još uvek nisu prestigli popularnost Rosomačkih lonaca sa Stare planine, džinovski lonci, tj. kanjon Kazanđol takođe predstavlja jedinstvenu i neponovljivu moć prirode. Nalazi se na oko 3 km Vranja, pa je lako stići peške, obeleženom stazom. Tokom leta, u šumi i hladnoj reci, mnogi Vranjanci traže spas od žege, a poznato je da se od davnina ovde skupljala mladež.
Kanjon Kazanđol nastao je zahvaljujući moćnoj Vranjskoj reci koja je hiljadama i hiljadama godina strpljivo dubila stene planina Pljačkovice i Krstilovice, stvarajući neobične oblike, vodopade u slapove, kao i udubljenja koja podsećaju na lonce, tj. na kazane.
Kakva je veza između Turaka, Marka Kraljevića i Gavrila Principa? Svima je zajednički Kazanđol!
Kazanđol se nalazi ispod ostataka utvrđenja Marka Kraljevića koji po njemu nosi naziv Markovo kale. Veruje se da je veliki srpski junak pronašao ravnu stenu u obližnjem selu i bacio je toliko daleko da je pala baš na mesto pored utvrđenja. Kako su sve priče o Marku obavijene mistikom, tako i ova legenda pripoveda da je baš na toj steni on čekao Turke zulumćare, pijući kafu.
Foto: Instagram @bojannajob
U kamenu su vidljivi tragovi koji podsećaju na otiske stopala, kopita njegovog vernog konja i saputnika Šarca, kao i otisci fildžana za kafu. U steni se nalaze i otvori koji liče na male pećine. Veruje se da je u njima legendarni junak pekao hleb, pa su zbog toga dobile ime Markove furnje po turskoj reči furuna.
Foto: Instagram @bojannajob
Osim što se veruje da je ovim predelima harao Marko Kraljević, poznato je i da se Gavrilo Princip, pripadnik Mlade Bosne, tokom proleća 1912. godine ovde obučavao za izvođenje Sarajevskog atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu.
Vranje
Poseta Kazanđola neodvojiva je od samog grada Vranja. Na krajnjem jugu Srbije, ušukano u svoje bogato kulturno i istorijsko nasleđe, Vranje je po mnogo čemu specifično i to se vidi, ali i čuje na svakom koraku. Osim jedinstvenog dijalekta koji je i više nego živ, folklora i tradicionalnih pesama koje su ispunjene sevdahom i dertom, na svakom koraku je i poneki svedok burne istorije grada. U Vranju su se Turci najduže zadržali, što je ostavilo traga na arhitekturu, običaje, način života. Narodni muzej čuva deo te velike kulturne baštine- stare gradske nošnje, autentični nameštaj i ostalo pokućstvo iz tog vremena, kao i mnoga druga svedočanstva i predanja. Smešten je u Pašinom konaku, koji je podigao Raif-beg Džinoli 1765. godine. Ova jedinstvena građevina pravi je primer balkansko-orijentalnog stila gradnje.
Još jedno mesto koje bi svako trebalo da poseti u Vranju jeste Muzej-kuća Bore Stankovića, u Baba Zlatinoj ulici. Između kuća prekrivenih vremešnom ćeramidom i dvorišta skrivenih visokim ogradama, ušuškao se dom znamenitog srpskog pisca u kome mu je baka Zlata pripovedala o Vranju i njegovim žiteljima. U svojim delima Bora je tako verno i živopisno dočarao lepotu grada, njegove sokake, ljude, običaje, tradiciju, iako je u njemu proveo samo rano detinjstvo.
Osim Pašinog konaka, još jedan svedok burnih prošlih vremena jeste turski hamam s kraja 17. veka. Građen je od tesanog kamena i cigle, sa pet kupola. Sastoji se od halvata (kupatila), hazne (rezervoara za vodu) i svlačionice.
U gradu postoji Most ljubavi, tj. Beli most za koji je vezana legenda o nesrećnoj ljubavi Ajše, ćerke bogatog Selim-bega i siromašnog pastira Stojana. Ajša i Stojan stradali su od metka njenog oca, koji se protivio njihovoj ljubavi. Legenda pripoveda da je Ajšina poslednja želja bila da se od novca namenjenog njenom mirazu i svadbi, sagradi most na mestu gde su se njih dvoje tajno sastajali. Tako je most postao simbol večne ljubavi i spojio dve obale Vranjske reke.
U blizini mosta nalazi se Krstata džamija. Prvobitno je još u ranom srednjem veku izgrađena crkva, koju su Turci tokom svoje vladavine porušili i na tom mestu podigli džamiju. Međutim, gradnja minareta nije išla kako je planirano. Prema legendi, sve što bi radnici tokom dana sagradili, noću bi se urušilo. Zato su Turci odlučili da u zid minareta utisnu krst i tada je urušavanje prestalo.
Vranjska banja
Na oko 11 km od centra grada nalazi se poznato lečilište. Jedinstveno je po najtoplijoj lekovitoj vodi ne samo u Srbiji već i u Evropi. Voda temperature od 94 do čak 110 stepeni izvire iz desetak izvora, a bogata je mineralima koji pogoduju lečenju reumatizma, bolesti organa za varenje, anemije, ginekoloških oboljenja, neuralgije...
Osim vode, u terapijama se koristi i blagotvorno sumporno blato. Banja nosi epitet kraljevske jer je ovde dolazila Draga Mašin, a lečio se i kralj Petar I Karađorđević.
